Ebu Osman reče: „Prosti puk zahvaljuje Bogu na hrani i odjeći koje im dariva, a duhovna elita zahvaljuje mu na višim smislovima koji silaze u njihova srca.“
„Hoću se povući iz svijeta“, reče neko Ibn Atau. „A kako bi mogao živjeti odvojen od ljudi?“, reče mu Ibn Ata. „Šta, onda, da radim?“, upita ovaj, a Ibn Ata kaza: „Vanjštinom se druži s ljudima, a unutarnjošću s Istinitim.“
Ebu Muhammedu Murtašu neko reče: „Taj i taj hoda po vodi, a on kaza: „Bolje ti je da ti Bog pomogne da se suprotstaviš svojim strastima već da hodaš po vodi ili letiš zrakom.“
Ebu Bekr Verrak kazao je: „Nakon Božijih poslanika slijede mudraci. Mudrost dolazi odmah poslije poslanstva, a mudar čovjek prepoznaje se po tome što uglavnom ćuti i govori samo kad je to neophodno.“
U Bagdadu bijaše neki derviš koji je i zimi i ljeti hodao u istoj košulji. „Zašto si stalno u toj košulji?“, upitaše ga jednom, a on ispriča: „Nekad sam se volio lijepo oblačiti. Jednom usnih da sam doveden u Džennet. Šetao sam Džennetom, pa ugledah grupu derviša kako sjede i nešto razgovaraju. Htjedoh im se pridružiti, ali jedan melek mi ne dopusti i reče: 'Ovi ljudi su za života imali samo jednu košulju.' Probudih se i odlučih da i ja zadržim samo jednu košulju.“
Ebul-Hasan Harkani reče: „S ljudima sam sklopio mir koji se nikad ne krši, a svojoj duši objavio sam rat u kome nema primirja.“
Šejh Harkani rekao je: „Vidjeh one koji se bave tumačenjem Kur'ana, ali vitezovi duha bave se tumačenjem sebe."
„Bojiš li se smrti? , upita neko šejha Harkanija, a on odgovori: „Kako bi se mrtvac bojao smrti?“
Šejh Šahrijar Kazruni savjetovao je svoje muride: „Nikad nemojte sjesti da jedete, a da obrok ne podijelite s nekim."
Šejh Šahrijar rekao je: „Tri skupine ljudi neće se spasiti: škrti, mrzovoljnici i lijenčine.“
